Вероватно сте видели вести из Бангкок Поста прошле недеље. Неред на аеродрому Суварнабхуми. Складиште ТГ Царго-а се потпуно загушило, а Сингапур Аирлинес Царго је морао да притисне кочнице и престане да прима одређене пошиљке.
Наслови су кривили менаџмент складишта или царину. Али разговарајте са сваким ко заиста ради на рампи, и они ће вам испричати другу причу. То су УЛД. Увек су УЛД.
Прочитајте ситни печат у том извештају. Уско грло није био само превелики терет. То је било споро разбијање палета и контејнера. Када се увозни УЛД-ови заглаве у складишту јер земаљска посада не може да их скине довољно брзо, понестане вам празних. Нема ПМЦ-а. Нема мреже. Одлазећи авиони седе на писти и чекају. Цео мотор се зауставља.
Видео сам да се ово дешава. Долази вам 777Ф, а притисак је укључен. Руковаоци на земљи имају тесан прозор за истовар и окретање те летелице. Ако је палета савијена, или је мрежа ноћна мора за спајање, губите минуте. Десет минута по палети током вршне смене претвара се у сате кашњења.
Супервизори стоје тамо и гледају у заостатке, чупајући косу. И обично је то због глупих проблема са опремом.
Ово је досадна стварност нашег пословања. У Вуки Аир Гроунд Екуипмент, ми не радимо блиставо. Ми само правимо палете и мреже које не задају главобољу земаљским екипама. Када се мрежа уклопи у контуру из првог покушаја, а ПМЦ задржи облик након стотину летова, штеди време. То је то. То је тајна.

